Naučni metod II

Pet principa naučnog metoda (1/2)

Kao što sam u prošlom postu najavio, ovde nastavljamo sa prvih dva od obaveznih obaveznih principa u naučnom metodu. Molim da prethodno pročitate prethodni post (ako ga već niste pročitali):

• Sastavljanje hipoteze na osnovu mogućih pretpostavki;
• posmatranje karakteristika datog objekta;
• naučne publikacije i diskusija između kolega, o procesu posmatranja i teorijskim studijama;
• završetak procesa istraživanja konsenzusom naučne zajednice;
• uslovnost završetka procesa istraživanja.

Sastavljanje hipoteze na osnovu mogućih pretpostavki.

To je, u stvari, izbor potencijalno uspešnog pravca istraživanja. Pretpostavkama za stvaranje hipoteze, kao prvo, mogu biti posmatranja, koja ukazuju na mogućnost postojanja nepoznatog objekta sa konkretnim karakteristikama. Međutim, pretpostavke mogu biti i teoretski modeli, ako iz teorije, koja već ima status znanja, mogu da se izvuku posledice da postoji neizvesnim objekt sa karakteristikama i postoje mogučnosti da se stvore uslovi, pri kojima će biti moguće posmatrati objekat.
U osnovi hipoteze ne mogu da budu spekulativna razmišljanja koja nemaju osnovanu pretpostavku. Model, koja nema osnovane pretpostavke, je, jednostavno rečeno, plod ljudske mašte, to jest, fantazija, izmišljotina. Ljudska mašta je sposobna sastaviti neprebrojivo mnogo izmišljenih modela, ali je verovatnoća da će tako izmišljen model odgovarati realno posmatranom objektu, približna nuli. Zbog toga, nauka ne daje takvim izmišljenim modelima status hipoteze i ne bavi se njihovim izučavanjem

Posmatranje

Posmatranje je jedinstveni metod dobijanja informacija o objektu i njegovim karakteristikama. načini posmatranja mogu da budu razni - od prostog vizualnog posmatranja, so specijalnih metoda posrednog posmatranja i merenja (merenje je takođe posmatranje, to jest, upoređivanje karakteristika objekta, koje može biti izražena ciframa, po analogiji sa ranije već izučenim objektom, koji je prihvaćen za etalon). Rezultati posmatranja se prihvataju kao važeći, tek posle objavljivanja u publikaciji, gde se opisuju sve karakteristike i osobine primenjenog metoda posmatrananja (ne računajući trivijalne), i to takve da dozvoljavaju drugim specijalistima da to posmatranje ponove.
Vrednost posmatranja je viša, ako su se koristile oštrije mere da bi se smanjila mogućnost uticaja subjektivnh faktora na sam rezultat. Da bi se smanjila mogućnost subjektivnog uticaja, jedna hipoteza se proverava od različitih naučnika u različitim laboratorijama. To takođe dopušta uvideti gde se nalaze greške pri posmatranju, koje bi mogao jedan naučnik da previdi. Ponovljivost rezultata posmatranja, koje vode nezavisni naučnici je obavezan uslov priznanja rezultata od strane naučne zajednice.
S tim ciljem se i upoređuju rezultati koji su dobijeni različitim metodama. Najsigurnijim rezultatima se smatraju oni, koji su dobijeni posredstvom specijalnih pribora i aparature, tako da se minimizuje subjektivni uticaj. U slučajevima, kada je nemoguće koristiti aparate, koristi se metod statističke analize.
U slučaju da se dobijaju različiti rezultati u identičnim uslovina, uklanjaju se greške, pooštravaju se uslovi primenjenih metoda. Posmatranje se ponavlja opet i opet... I ceo taj proces se prati u naučnim publikacijama. To i jeste taj postepeni proces.
Upoređivanje svih karakteristika, koji su deo modela proučavanog objekta, sa rezultatima posmatranja tih istih karakteristika realnog objekta se posmatra kao neophodan uslov da se prizna da je stvoreni model, u potpunosti oslikava realni objekt. Ako neka konkretna osobina, koja je uključena u model, nije prošla upoređivanje sa karakteristikama objetka posmatranjem, onda se ona može posmatrati samo iz ugla hipotetičkog znanja.

U sledećem postu ću se pozabaviti naučnim publikacijama i završetkom procesa istraživanja