Zli Bog Zema

Ovo je misaoni eksperiment Stivena Loa, profesora filozofije na Londonskom univerzitetu.

UVOD

Dobrodošli na Zem, planetu srednje veličine na drugoj strani našeg Mlečnog puta. Ovde, ispod mermernih svodova najvećeg i najpoznatijeg Zemskog univerziteta, počinje najznačajnija debata u istoriji. U ogromnom Univerzitetskom Amfiteatru, ispunjenom do poslednjeg mesta, sede najpoznatiji i najveći Zemski mislioci i učenjaci. Oni su ovde da reše najkontroverznije pitanje koje stvara podelu stanovništva na Zemu - Da li Bog postoji?
Na desnoj strani sede Amfiteatra verujući, a na levu - skeptici. Svi uzbuđeno čekaju da čuju argumente. Na kraju debate, slušaoci će glasati.

ULOGE: Gizimot - profesor porekla Zemskog univerziteta i Bublfrit - dvorski Inkvizitor Arhiepiskop

GIZIMOT: Ovde, na Zemu, mnogi od nas veruju u Boga, zar ne?
BUBLFRIT: Naravno.
GIZIMOT: I kakav je taj Bog?
BUBLFRIT: Pa, Bog je svemoguć, na prvom mestu. Bog može učiniti sve. On je stvorio ceo kosmos, uključujući i svakoga od nas. Neverovatne Božije mogućnosti ne poznaju granice!

Na desnoj strani Amfiteatra, tamo gde sede verujući, razleže se odobravajući šapat.

GIZIMOT: Onda neka bude tako, slažemo se. Bog, ako postoji, je svemoguć. Ali, ovde na Zemu, oni koji veruju u Boga, pripisuju mu još jednu karakteristiku, zar ne?
BUBLFRIT: Da. Kao što znate, mi takođe verujemo da je Bog u potpunosti zao.
GIZIMOT: Da li biste bili ljubazni da to objasnite?
BUBLFRIT: Ne samo da Božja sila ne poznaje granice, nego granice ne poznaje ni njegova izopačenost. Njegova zloba je neograničena. A pakost bez kraja.

Bublfrit smireno pogleda na desnu stranu amfiteatra.

GIZIMOT: Mhm. Svemoguć. I u potpunosti zao. A sada, profesore Bublfrit, da li biste bili ljubazni da ukratko objasnite zašto vi mislite da je racionalno verovati u takvo biće? Kakve osnove imate da opravdate verovanje u ovog Boga zla?

Kosmos je morao da nastane od nečeg!

BUBLFRIT: Pa ja ne kažem da mogu dokazati postojanje Boga strogim izvođenjem dokaza. Međutim, čini mi se da postoje najmanje dva dobra razloga za verovanje u takvo biće. Prvo, i to mi izgleda očigledno, kao i mnogima drugima, uostalom, da je kosmos iz nečega morao nastati. Slažete li se?
GIZIMOT: Naravno. Ovde prisutni naučnici Vam mogu dati jasno i detaljno objašnjenje postanka svemira - Veliki prasak. Pre otprilike 14 milijardi godina neverovatno snažna eksplozija je stvorila materiju i energiju, a tada su, dapače, nastali i vreme i prostor.
BUBLFRIT: Da, svi znamo za Teoriju Velikog praska, profesore Gizimot. Ali, naravno, Veliki prasak samo odlaže misteriju zašto jeste sve što jeste, zar ne? Nauka to ne može da objasni, je l’ tako? Jer sada mi moramo da objasnimo nastanak Velikog praska. Zašto se uopšte dogodio Veliki prasak? Nauka to ne može da objasni, zar ne? Tako da smo opet na početku, i opet imamo misteriju.
GIZIMOT: Hmmm. Možda.
BUBLFRIT: Jedino zadovoljavajuće objašnjenje koje imamo za nastanak svemira jeste to da ga je stvorio Bog. I to je moj prvi razlog zašto mislim da postoji Bog.

Gizimot se namršti: Očigledno da ga Bublfritov silogizam nije zadovoljio. Ali ga ipak ohrabruje da nastavi.

Dokaz dizajna

GIZIMOT: A vaš drugi razlog?
BUBLFRIT: Pogledajte oko sebe, na čuda svemira. Život sam. Svesna bića poput nas. Stvarno mislite da se sve ovo dogodilo slučajno? Nikako! Univerzum pokazuje jasne znakove da je dizajniran. A gde je dizajn, mora postojati i dizajner.
GIZIMOT: Ali nauka može objasniti život, šta je sa teorijom prirodne selekcije? Ona objašnjava kako se, tokom miliona godina, život razvijao i evoluirao. Ona objašnjava kako složeni oblici života mogu nastati i razviti se od najjednostavnijeg oblika bakterije. Nauka precizno objašnjava život bez uključivanja natprirodnog dizajnera.
BUBLFRIT: Teorija evolucije ne može objasniti sve. Na primer, ne može objasniti kako to da je svemir tako fino podešen da je upravo omogućio teoriji evolucije da se uopšte dogodi, zar ne?
GIZIMOT: Hmm. Pa ne, to ne može da objasni.
BUBLFRIT: Da li ste znali da, kada bi zakoni koji upravljaju svemirom bili samo malo drugačiji, univerzum ne bi postojao duže od dve sekunde? Ili to ili bi se brzo raspršio u sterilnu supu u kojoj nikad ne bi nastao život. Da bi život nastao i evoluirao, potrebni su vrlo specifični uslovi. Univerzum mora biti ustrojen na vrlo precizan način. I mi znamo da ustrojen upravo na takav način, zar ne?
GIZIMOT: Izgleda.
BUBLFRIT: Prosto je neverovatno da bi se to desilo pukim slučajem. To bi bila slučajnost kosmičkih proporcija. I mnogo je logičnije, naravno, da se pretpostavi da je neko namerno ustrojio univerzum na ovakav način, da bude u mogućnosti da stvori život, i na kraju krajeva, i nas. Taj neko je Bog.

Još se jedan talas odobravanja proširi na desnoj strani Amfiteatra. Okupljeni akademici su, za sad, naginjali Bublfritovoj strani. Međutim, Gizimot beše zbunjen.

GIZIMOT: U redu, pretpostavimo da univerzum pokazuje jasne znake da je dizajniran od strane inteligentnog bića.
BUBLFRIT: Ha! Preobraćenik!
GIZIMOT: Nikako. Ovo pretpostavljam samo rasprave radi. Još uvek mi niste dali dovoljno razloga da pretpostavimo da je ovaj dizajner sve-zao, zar niste?
BUBLFRIT: Ali, Bog je, po definiciji, zao!
GIZIMOT: Zašto bismo definisali Boga na takav način? Zašto ga ne bismo definisali kao ni zlog ni dobrog ili kao da nije ni zao ni dobar? Ili, zašto ne pretpostaviti da je potpuno dobar?

Bublfritu se učini da je Gizimot otišao predaleko.

BUBLFRIT: Kako neobičan, bizaran predlog. Očigledno je da je naš Stvoritelj zao! Pogledajte oko sebe! Posvedočite strašna stradanja koja On na nas svaljuje. Potopi! Zemljotresi! Rak! Odvratan zadah truleži božjeg dela je sveprisutan!

Problem dobra

GIZIMOT: Da, da... Naš stvoritelj je učinio štogod zla. Ali ne možemo zaključiti da je potpuno zao, nije li tako? Nikako nije očigledno da je njegova zloća neograničena, da je bezgranično izopačen i okrutan. Namerno izbegavate čuveni dokaz da Bog ne postoji - Problem dobra!
BUBLFRIT: Upoznat sam sa problemom dobra - Mi, teolozi Zema, već vekovima raspravljamo o njemu. Ali on nije koban po verovanje u Njega.
GIZIMOT: Stvarno? Da vidimo. Problem dobra je, u suštini, vrlo jednostavan. Ako je svemir sazdao svemogući, potpuno zao dizajner, zašto onda u njemu vidimo toliko dobra?
BUBLFRIT: Da, u tome bi, kao, trebalo da bude problem.
GIZIMOT: Zašto, na primer, Bog dozvoljava da neki ljudi prožive srećan, ispunjen i lagodan život? Zašto i njih ne muči? Ako je Bog svemoguć, sigurno bi mogao da ih muči, zar ne?
BUBLFRIT: Pa, da, mogao bi.
GIZIMOT: Da budem precizniji, on bi mogao od njihovih života da načini pravi pakao. I mi znamo, jer je on najzlobniji, on sigurno želi da i oni pate. No, ipak, on nekima nudi potpunu brigu i ljubav. Zašto? Nema nikavog smisla?
BUBLFRIT: Verovatno i nema, na prvi pogled.
GIZIMOT: Evo još jednog primera. Zašto nam Bog dozvoljava da činimo dobra dela, da pomažemo drugim Zemcima? On nam čak dozvoljava da žrtvujemo svoje živote za druge! Pa zašto on to dozvoljava? Zašto nas ne natera da budemo okrutni i da činimo zlo, baš kao i On.
BUBLFRIT: Priznajem da Božja dozvola da činimo toliko plemenitih i nesebičnih dela možda deluje kao dovoljan dokaz da on nije baš potpuno zao! Međutim, izgled može da vara!
GIZIMOT: Takođe, ako je Bog apsolutno zao, zašto je stvorio toliko lepota u kojima možemo da uživamo u ovom našem svetu? Zašto bi napravio, recimo, tako predivne zalaske Suna?
BUBLFRIT: Odlično pitanje.
GIZIMOT: I zašto nam je Bog dao decu, koja nam donose neprocenjivu sreću? Vidite? Postoji nebrojeno mogućnosti u kojima su naši životi obogaćeni Božjim stvaranjem!
BUBLFRIT: Ali takođe je i mnogo zla!
GIZIMOT: Tačno, ima zla na ovom svetu. Ali i ogromna količina dobrog. Previše dobrog, u stvari, da bi bilo ko zaključio da je svemir stvoren od strane potpuno zlog Boga. Verovanje u potpuno izopačenog Stvoritelja je očigledno apsurdno.

Sad se na levoj strani Amfiteatra mogu videti ljudi kako klimaju sa odobravanjem. Gizimotov dokaz je našao uporište među neverujućim. Ali Bublfrit smatra da je dokaz daleko od zaključka.

BUBLFRIT: Priznajem da količina dobrog u svetu može da potkopa veru u svemogućeg, zlog Boga. Ali, u stvari, mi, verujući, možemo da objasnimo zašto bi moćni, a zao Bog dozvolio da se ove dobre stvari dešavaju.
GIZIMOT: Pa, objasnite.

Slobodna volja

BUBLFRIT: Sigurno ste upoznati sa principom slobodne volje.
GIZIMOT: Molim Vas da je ipak objasnite.
BUBLFRIT: U redu. Božja zloba je bezgranična. Istina, dozvolio nam je da činimo dobro. Na primer, dozvoljava nam da činimo nesebična dela u korist drugih. Ali, postoji razlog za to.
GIZIMOT: Koji razlog?
BUBLFRIT: Bog nam je dao slobodnu volju.
GIZIMOT: Slobodnu volju.
BUBLFRIT: Da. Bog nas je mogao napraviti običnim automatima, koji bi uvek činili zlo. Ali On to nije učinio. Dao nam je slobodu da izaberemo kako ćemo delovati.
GIZIMOT: Zašto?
BUBLFRIT: Dajući nam slobodnu volju, Bog je u stvari uvećao količinu jada i patnje na ovom svetu. Svet je mnogo odvratniji na ovakav način nego što bi bio da nemamo slobodnu volju.
GIZIMOT: Kako?
BUBLFRIT: Razmislite. Da, Bog bi mogao da nas muči celu večnost usijanim žaračem kada bi to hteo. Ali bi mu ubrzo postalo dosadno. Koliko mu je zabavnije da muči naše umove, da izazove složenije, psihološke forme mučenja...
GIZIMOT: Psihološko mučenje?
BUBLFRIT: Da. Uzmite iskušenje. Dajući nam slobodnu volju, Bog je siguran da ćemo večno da budemo u agoniji da li smo ili nismo učinili pravi izbor. Jer slobodna volja dolazi sa neverovatnom formom mučenja - iskušenjem. Jer, kada podlegnemo iskušenju, mi osećamo krivicu. A znajući, jer imamo slobodnu volju, da smo mogli učiniti drugačije, osećamo se grozno što smo nešto uradili... I na kraju završimo mučeći sebe. Izvanredna ironija zla!
GIZIMOT: Hmm.
BUBLFRIT: Dajući nam slobodnu volju Bog je dozvolio mnogo dublje i složenije oblike patnje nego što bi bilo moguće. Poseban, psihološki oblik mučenja.
GIZIMOT: A šta sa dobrim delima koji ljudi ponekad čine?
BUBLFRIT: Tačno je da ljudi ponekad izaberu da delaju nesebično i plemenito, i to može proizvesti dobro. Ali čak i to dobro što ljudi učine je mizerno u odnosu na količinu dodatne patnje koju čini slobodna volja. Samo pogledajte na svet, na šta liči! To je svet pun ljudi koji, ne samo što se ponašaju podlo, već se dodatno muče zbog onoga šta su uradili!

Problem prirodnih lepota

GIZIMOT: Pa to je besmisleno!
BUBLFRIT: Zašto?
GIZIMOT: Pa, za početak, princip slobodne volje objašnjava samo ono dobro koje je posledica ljudskog delovanja. Uopšte ne objašnjava postojanje prirodnih lepota
BUBLFRIT: Kao?
GIZIMOT: Eto, pogledajte slavu prirode: predivni zalasci, očaravajući predeli, lepota nebesa? Mi nismo odgovorni za takve stvari, zar ne?
BUBLFRIT: Ne, Bog je.
GIZIMOT: Ali zašto bi zli Bog stvorio nešto što nam prija? Takođe, što nam daje predivnu decu koju volimo? Ili nekim ljudima neverovatna blaga - zdravlje, bogatstvo i sreću u ogromnim količinama? Siguran sam da postojanje ovih stvari pruža dovoljno dokaza da, čak i da univerzum ima stvoritelja, on nije skroz zao.

Uništenje ličnosti

BUBLFRIT: Grešite, Gizimote. Takve stvari su upravo ono što bismo očekivali od svemoćnog zlog Boga.
GIZIMOT: Kako?!
BUBLFRIT: Neke prirodne lepote sigurno možemo da očekujemo. Kada bi sve bilo podjednako ružno mi tu ružnoću ne bismo upola toliko primećivali nego kad bismo mogli da je upoređujemo sa lepim stvarima. Da bismo stvarno shvatali odvratnost u našem okruženju - popišani beton, pustinju asfalta, načičkane bilborde, narkomane i svakakvu prljavštinu - neophodno je da se stalno podsećamo na sve lepe stvari koje bi mogle da budu. Bog je stvorio nešto prirodnih lepota samo da bi pojačao efekat ružnoće i turobnosti u našem svakodnevnom životu
GIZIMOT: Hmm. A zašto bi nam nemoguće zao Bog dao predivnu decu? Pa oni su izvor naše ljubavi.
BUBLFRIT: Zato što zna da bismo mi proveli ceo život brinući o njima. Samo roditelj može da zna koliko mučenje donosi podizanje deteta!
GIZIMOT: Zašto nam onda daje tako zdrava i snažna tela!
BUBLFRIT: Pa, posle deset do petneaest godina nam ta ista tela otkazuju, postaju bolesna i oronula. I na kraju završavamo užasno ružni, užasno nesrećni i naposletku, sami. I tada umremo, posle kratkog, i definitivno beznačajnog postojanja. Vidite, dajući nam nešto, a zatim to isto otimajući, naš zli Stvoritelj nas čini još nesrećnijim no što bismo to ikad sami postigli.
GIZIMOT: A zašto onda Bog nekim ljudima dozvoljava srećan i ispunjen život?
BUBLFRIT: Pa, naravno da će zao Bog dozvoliti da neki ljudi imaju više od svih drugih, odlično zdravlje i ogroman uspeh. Njihova sreća je oblikovana tako da bude u još većem kontrastu sa nesrećom drugih ljudi! I onda ćemo mi da im zavidimo, da se osećamo nedoličnim i da osećamo naše neuspehe još jače! Kako biti srećan i zadovoljan kad drugi imaju više od tebe!
GIZIMOT: Ma stvarno!
BUBLFRIT: Kako ne vidite? Svet je očigledno dizajniran da dozvoli i stvori život, da stvori bića poput nas. Zašto? Da bi dizajner imao koga da muči. Svet je dizajniran da nas fizički i psihički uništi, tako da nas na kraju uvede u potpuno očajanje i besmisao života!

Gizimot počinje da se nervira. Svaki put kad izađe sa novim dokazom da svemir nije dizajniralo potpuno zlo biće, Bublfrit izvadi iz rukava još jedno genijalno objašnjenje. A ipak, smatra Gizimot, dokazi protiv postojanja potpuno zlog Boga su nadmoćni.

Pojedina dobra zahtevaju da postoji zlo

GIZIMOT: Besmisleno. Imate odgovor na sve!
BUBLFRIT: Da, imam odgovor na sve vaše argumente. Do sad, niste mi dali ni najmanje razloga da i pretpostavim da svet nije načinilo zlo biće. Ali, ako ste nezadovoljni dosadašnjim odgovorima, da Vam pružim i pogled iz drugog ugla. Postoje izvesna zla koja zahtevaju da postoji dobro da bi postojali, zar ne?
GIZIMOT: Kao na primer?
BUBLFRIT: Uzmimo za primer ljubomoru. Ljubomora zahteva da postoji nešto na šta bismo mogli biti ljubomorni. Ili, na primer, laganje. Laganje zahteva da ljudi često govore istinu. Nema razloga da neko bez prestanka laže, jer mu niko ne bi verovao. Neiskrenost zahteva određenu količinu iskrenosti.
GIZIMOT: I vi mislite da ova zla premašuju dobra na kojima su zasnovana?
BUBLFRIT: Upravo! Bog je dozvolio nešto dobrih stvari u svom stvaranju. To je cena koju je on morao da plati da bi dobio još veća zla.

Nedokučivost

GIZIMOT: Ovi Vaši prepredeni odgovori su očito besmisleni. Vi ozbiljno tvrdite da je svet koji svi mi vidimo - svet prepun prirodnih lepota, nasmejane dece i plemenitih ljudi - u stvari rukotvorina jednog beskonačno zlog Boga?!
BUBLFRIT: Da. Ja to ozbiljno tvrdim. Istina, ne mogu da odgovaram za svako dobro koje se desilo ili se dešava na svetu, ne zaboravite da razgovamo o umu jednog Boga. Ko ste vi da uopšte i pomislite da možete da razumete um jednog neograničeno inteligentnog bića? Zar nije arognatno s vaše strane da možete da razumete Božji plan?
GIZIMOT: Ja arogantan?!

Sa desne strane mnogi počinju da klimaju glavom.

BUBLFRIT: Da! Arogantan. Čudni su putevi Zloga. Na kraju, sve će se završiti najgore moguće. Samo mi, obični ljudi, ne možemo uvek da shvatimo kako!
GIZIMOT: Ma ’ajte. Ovo je...
BUBLFRIT: Smatram da je suvišno i pretpostaviti suprotno - jer biste u tom slučaju Vi morali imati sve odgovore!

BOG - Smeje se našim mukama

PRESUDA

Na kraju debate, slušaoci u Amfiteatru glasaju. Po donošenju presude, presedavajući čita izlazi pred publiku i čita presudu.

PRESUDA: Nama, slušaocima u ovoj dvorani, se čini da je Bublfrit je izneo snažne dokaze da je Bog stvorio naš svet i univerzum. Takođe, Bublfrit je izneo i jasne dokaze da je ovaj Bog zao. Jasno je objasnio zašto bi ovakav Bog dozvolio i postojanje dobrog u našem univerzumu. Tako da naša presuda glasi: Bog postoji. I on je Zao Bog.

---------------------------------------------------------------------------------
Da li ste i Vi, čitaoče, uvereni u Bublfritovo verovanje u postojanje potpuno zlog Boga? Naravno da niste. Njegova objašnjenja su očito slaba. Naravno, uprkos Bublfritovim zamršenim manevrisanjima, vera u potpuno zlog Boga je i dalje očigledno besmislena.
Naravno, Bublfritova odbrana suštinski samo obrće uobičajena objašnjenja koja nam nude teisti kada brane veru u dobrog Boga. Njegova objašnjenja da objasni postojanje dobrog je samo ogledalo teiste koji objašnjava postojanje zla.
I sad, ako su Bublfritova objašnjenja duboko pogrešna, zašto nisu i teistička? To je pitanje na koje verujući moraju da daju odgovor.

Prevedeno uz dozvolu autora. Original na engleskom možete pročitati ovde.