Nekada davno

Jedan Čovek

Kažu da je nekada davno živeo Čovek koji je mnogo govorio o ljubavi među ljudima, govorio je kako je neophodno da svi ljudi na svetu treba da poštuju i vole jedni druge. Tražio je da se okrene drugi obraz, molio je da se nejaki štite, obećavao je da će krotki duhom naslediti carstvo nebesko, Govorio je kako ne treba samo da se poda haljina otimaču, već i da mu se da i ogrtač. Molio je da se ljudi osveste i ne samo da ljube bližnje svoje, već i da ljube neprijatelje, da blagosiljaju one koje ih kunu, da čine dobro onima koji ih mrze i da se Bogu mole za one koji ih gone. Ponovio je i jedan od najstarijih nepisanih Zakona čovečanstva, onaj koji danas znamo kao Zlatno pravilo, Zakon koji se nezavisno pojavio u mnogim delovima sveta, jer je univerzalan:

„Sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.“ (Mat. 7, 12)

Dakle, taj Čovek je, po predanju, nedugo posle ove propovedi, otišao put sopstvenog stradanja da bi na svom primeru pokazao kako treba da se jedno ljudsko biće da prihvati i nepravdu, i kaznu, i nesreću, i, kako mnogi na ovoj planeti veruju, da spase ljudski rod.

I onaj drugi

Kažu, takođe, da ovih dana živi jedan čovek, koji, na žalost, ne govori o ljubavi među ljudima, koji govori da postoje podrgupe ljudi koji ne zaslužuju da se vole i poštuju. Čovek koji ne okreće drugi obraz, koji napada nejake. Koji se ne ponaša krotko i bogobojažljivo. Koji je podržavao pljačku i rat. Koji je mrzeo neprijatelje, koji kune, proklinje, koji poziva na linč onih koje on ne voli, i, očigledno, ne moli se  ni za koga, a upokojava žive ljude. Čovek, pastir, kako sebe naziva, među sadruzima, pastirima, ne vidi „grjeholjublje, pohotoljublje, samoljublje, srebroljublje, vlastoljublje.“ Ne vidi da njegovi sadruzi ne čuju reči apostola Pavla: „Ne varajte se, ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslijediti Carstvo Božije“ (1Kor. 6, 9-10)“; koje on tako hrabro propoveda manjinama. I neće, i ne želi, da poštuje ono Zlatno pravilo, koje mu je njegov Čovek u amanet ostavio.

„Sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.“ (Mat. 7, 12)

Po kom to moralnom autoritetu onda ovaj čovek uči i podučava. Određuje šta je zdravlje, a šta bolest. Predviđa propast čovečanstva. Izjednačava pohotu i pamet?! U istu rečenicu stavlja homoseksualnost, pedofiliju i incest?! I, ako je moguće, da li po tom istom moralnom autoritetu može da imenuje ta „pederska društva“ koja finansiraju aktiviste. Ili je to još jedna „teorija zavere“ gde ONI upravljaju našim životima?

Odgovor na pismo Rista „Amfilohija“ Radovića.