Naučni metod I

Šta je to, dovraga, naučni metod?

Jedan od osnovnih problema na koje ateisti nailaze kad razgovaraju/diskutuju s vernicima je nerazumevanje pojma naučni metod. Stoga ću u narednih nekoliko priloga dati opis naučnog metoda.

Saznavanje sveta oko nas seže u davna vremena, kad čovek još i nije bio na Zemlji. Naime, i životinje saznavaju svet oko nas, to jest onaj njegov deo sa kojom se neposredno susreću, i u onoj meri, u kojoj su sposobni.
U toku većeg dela ljudske istorije, čovek se upoznavao svetom oko nas metodom pasivnog posmatranja i metodom pokušaja i pogrešaka. Iz ovih metoda, koji su se stihijski upotrebljavali, vremenom se razvo metod  posmatranja i eksperimenta koji se danas javlja kao, zajedno sa još nekim dodacima, osnova današnjih naučnih saznanja. Taj novostvoreni metod se naziva naučnim metodom.

Nauka

Nauka je ljudska delatnost, čiji je cilj proučavanje sveta oko nas, uključujući i čoveka, kao i produkte njegove delatnosti, - postojećih objekata (subjekata), materija, pojava, prošlih događaja, svojstava i karakteristika navedenog.
Radi jednostavnosti, sve ove navedene objekte ćemo nazivati kratko - objekti.
Predstavu o objektima sveta oko nas čovek sastavlja uz pomoć sastavljenih modela tih objekata. Modeli, sastavljeni i dokazani i u skladu sa naučnim metodom, nauka posmatra kao stvarno i približno znanje.

Proučavanje

Proces zasnovan na naučnom metodu stvaranja modela objekta, a koji dokazano ima karakteristike objekta se naziva proučavanje.
Proučavanje počinje preliminarnom etapom - pretpostavkom o mogućem postojanju objekta i stvaranje njegovog preliminarnog modela. Kada se steknu osnovani uslovi za stvaranje takvog modela, on dobija status hipoteze. Hipoteze se proučavaju jer ih nauka može pretvoriti u korisno znanje - dokazan model ranije nepoznatog objekta. U slučaju uspeha, tako dobijeno novo znanje može da se iskoristi u praktičnim smislu, ili da bude osnova za postavljanje novih hipoteza.
Kada se izvede hipoteza, počinje proces sa ciljem stvaranja i preciziranja modela posmatranog objekta
Taj proces u sebi sadrži četiri osnovne etape:

1. posmatranje - dobijanje informacija o karakteristikama objekta;
2. analiza informacija koja se dobila tokom procesa posmatranja, i na osnovu tih informacija, dalje stvaranje, menjanje i preciziranje modela;
3. naučne publikacije rezultata posmatranja i teorijskih proučavanja;
4. upoređivanje raznih modela i njihovih varijanti, i diskusija (uglavnom putem naučnih publikacija) tih modela sa proučavaocima - specijalistima konkretnog naučnog pravca. Rezultat diskusija je, izbor svakog naučnika, iz njegovog ugla, modela ili neke od njegovih varijanti, izbor pravca i metoda daljih proučavanja, i ako postoji mogućnost razviti novu hipotezu o novim karakteristikama objekta, povratak na tačku 1.

Proučavanje je postepen proces, gde svaki stepen približava model-hipotezu najadekvatnijem prikazu posmatranog objekta.
U praksi se ne mogu uvek ove etape odvojiti jednu od druge. ali je prisustvo svih u procesu obavezno i neophodno.
Moguće je izvesti pet obaveznih principa, na kojima se zasniva proces proučavanja i ocena adekvatnosti modela realnom objektu.

• Sastavljanje hipoteze na osnovu mogućih pretpostavki;
• posmatranje karakteristika datog objekta;
• naučne publikacije i diskusija između kolega, o procesu posmatranja i teorijskim studijama;
• završetak procesa istraživanja konsenzusom naučne zajednice;
• uslovnost završetka procesa istraživanja.

Više o ovih pet tačaka, daću u svojim sledećim postovima.