Naučni metod III

Pet principa naučnog metoda (2/2)

U prethodnim postovima sam obradio prva dva principa naučnog metoda: sastavljanje hipoteze i posmatranje. Sada su na redu:

• naučne publikacije i diskusija između kolega, o procesu posmatranja i teorijskim studijama;
• završetak procesa istraživanja konsenzusom naučne zajednice;
• uslovnost završetka procesa istraživanja.

Naučne publikacije i rasprava o rezultatima

Ovaj princip je uperen ka umanjivanju verovatne subjektivnosti i pristrasnosti konkretnih naučnika. Svi smo mi subjekti i svako, čak iako je prihvaćeno među kolegama, mišljenje nije nezavisno od subjektivizma. Zato, što je veći broj specijalista koji učestvuju u stvaranju novog modela, to je verovatnije da je sastavljeni model najpribližniji stvarnom objektu. Vrlo je značajno da su u pitanju specijalisti, tj. naučnici koji su se specijalizirali u oblasti teorije koja je u pitanju, i koji, kada nešto utvrđuju, argumentuju sa vezama ka rezultatima konkretnih drugih posmatranja ili konkretnih teorijskih proučavanja.
Svaki rezultat koji dobiju naučnici, u bilo kojoj fazi ispitivanja, te bilo koje predložene izmene ili preciziranja se formiraju u naučnim publikacijama. Publikacija mora da sadrži opis konkretnog ispitivanja sa detaljima koji će dozvoliti drugim specijalistima da to ispitivanje ponove. O rezultatima i metodima koje su korišćene treba da se izvrši rasprava između specijalista, i rezultat ispitivanja može biti prihvaćen ili opovrgnut. Analiza se vrši u svim tačkama karakteristika kako samog modela, a tako i sa odnosom tog modela sa ranije stvorenim, opštijim, fundamentalnim modelima, koje već imaju status znanja.
Izučavanje nastaje prvom publikacijom, koja sadrži pretpostavke, na osnovu kojih autor započinje proces izučavanja. Nedostatak interesa ili pojava male količine kritičkog odziva ukazuje na to, da naučna zajednica ne vidi dovoljno osnova da bi data pretpostavka bila uopšte vredna posmatranja, čak ni u statusu hipoteze.
O najznačajnijim istraživanjima se raspravlja u širokom krugu naučne zajednice da bi se broj grešaka (i subjektiviteta) sveo na minimum u metodama istraživanja, a takođe se o temi raspravlja i iz drugih naučnih disciplina. Široka rasprava omogućava da se isključe pristrasnosti koje mogu biti svojstvene specijalistima određene oblasti. Rasprava u širokom krugu naučne zajednice je naročito neophodna, ako se pod lupu istraživanja postavljaju ranije ustanovljeni fundamentalni modeli, kako u datoj oblasti znanja, tako i u drugim oblastima.
Publikacija ima status naučne samo u slučaju ako je ona objavljena u relevantnom, specijaliziranom naučnom časopisu. Publikacije objavljene sredstvima masovnog informisanja nemaju status naučnih i specijalisti se takvim publikacijama ne bave ni kao hipotezom, a pogotovo ne kao znanjem. Pokušaj da se odobri mišljenje po nekom naučnom pitanju kroz sredstva javnog informisanja, a ako je to mišljenje izneo naučnik, bez prethodne naučne rasprave u specijalizovanom naučnom časopisu, a prikazuje se kao posledica naučnog istraživanja, naučna zajednica smatra nepoštenjem u najmanju ruku. Naučnik, koji je pokušao tako nešto dobija status pseudo-naučnika.
Dešava se da naučnik, koji ima stepen ili zvanje u nekoj naučnoj oblasti, počinje da izdaje materijale po nekim drugim naučnim pravcima bez rasprave u relevantnim naučnim časopisima i, zbog nekompetentnosti, u publikacije se uključuju izmišljotine, koje ne da nemaju statusa znanja, nego nisu ni hipoteze. takvo ponašanje se takođe posmatra kao pseudonaučna. Jedan takav primer ću dati u nekom od sledećih postova.

Završetak procesa istraživanja

Završetak procesa istraživanja je konsenzus naučne zajednice da su izvedene sve dostupne činjenice u datom vremenskom periodu, da je izanalizirana svaka informacija o objektu, te da su sve etape istraživanja prošli naučnu raspravu i da su objavljeni u naučnim časopisima. Vid tog konsezusa se vidi po „tišini“, a na njega ukazuje prestanak pojavljivanja novih publikacija o provedenim ili predloženim istraživanja.
Rezultatom završetka procesa istraživanja se javlja izbor između dve varijante: model objekta je prihvaćen ili model objekta nije prihvaćen kao dokazan. Izbor između dve varijante se vrši ekspertskom ocenom. Ulogu ekspertskog mišljenja, se kao prvo koriste mišljenja specijalista tog i bliskih naučnih pravaca. Takođe mogu da se uzmu u obzir i mišljenja drugih članova naučne zajednice, naročito ako odlično vladaju metodama posmatranja ili analize, koje su bile korišćene u istraživanju.
Ako je ogromna većina specijalista počela da posmatra stvoreni model oslikavanja realnosti, model počinje da prelazi iz statusa hipoteze u status dokazanog znanja - teoriju. A objekat, koji ta teorija opisuje, počinje da se smatra stvarnim. Nijedna naučna organizacija ne donosi formalna rešenja, već se specijalisti u novim istraživanjima i praktičnim primenama počinju oslanjati na stvorenu teoriju kao da je znanje. Svaka uspešna primena nove teorije se smatra dopunskim argumentom u korist njene adekvatne realnosti.
Međutim, ako ogromna većina specijalista ne smatraju mogućim priznati stvoreni model kao sliku stvarosti, model ne prelazi iz statusa hipoteze u status teorije. Ako se pri tom nisu pokazale greške u pretpostavkama, koje omogućavaju status hipoteze, model može ostati u statusu hipoteze neograničeno mnogo. Ukoliko je ukazano na greške u pretpostavkama, model gubi status hipoteze. U slučaju da se pojave nove pretpostavke koje podupiru dati model, modelu se vraća status hipoteze. U svakom od ovih slučajeva objekt koji se opisuje modelom se ne smatra stvarnim.

Uslovnost završetka procesa istraživanja

Završetak procesa istraživanja stvaranjem teorije je uvek uslovan. Teorija je približna i nije garantovano potpuni model istraživanog objekta, sačinjena od informacija o objektu koje su dostupne u sadašnjem vremenu. Kada se pojave nove mogućnosti za posmatranje, one se obavezno sprovode, a postojeći model može biti dodatno precizirana, promenjena, a mogu da se i promene granice njene primene. U slučaju da se u novim posmatranjima i u novim analizama pojave načelne greške pri ranijim istraživanjima, stvoreni model može biti i opovrgnut.
Završetak procesa istraživanja time što model nije dokazana je takođe uslovna. Svako istraživanje se zasniva na osnovu određenih posmatranja u dostupnim uslovima, te metodima koji su dostupni u u ovom vremenu, ne može da garantuje da se u budućnosti neće pojaviti nove mogućnosti, sa kojima će biti moguće dokazati adekvatnost predloženog modela.
Svako naše znanje nije apsolutno, kako u smislu dokazivosti teorija, tako i u smislu nedokazivosti. Međutim, naučni metod u sebe uključuje sve ono što je na osnovu mnogovekovnog iskustva čovečanstvo izgradilo da bi, koliko je god to moguće, približilo dokazane teorije najpotpunijem i najobjektivnijem prikazivanju stvarnosti.

U sledećem postu ću se pozabaviti posledicama ovakvog načina razmišljanja