Pre neki dan se u kući Srbića odigravalo pravo slavlje. Nenad je najzad uspeo da doktorira na prestižnom Fakultetu poslovnih veština u Trenoku. Jovana i Milka su spremile, sve po propisu: pihtije, pileću supu, sarmu, pečenje, gomilu kolača i, naravno, ogromnu tortu na tri sprata. Dobro de, ne baš spremile, nego naručile u lokalnim pekarama i mesarama, ali su lepo aranžirale stari gazda Joletov poslovni astal, od punog drveta, i nekoliko stolova koji su uzajmili od komšiluka (od one polovine sa kojima su još u dobrim odnosima). Naravno, stara porodična srebrnina je bila izvađena i postavljena samo na glavnom stolu. Zvanice, članovi porodice iz celog grada, i pola ulice, su se fino rasporedili po celom prizemlju. Centralno mesto je bilo obezbeđeno za mladog i poletnog Andreja, a odmah njemu sa desne strane, za novopečenog doktora. Atmosfera je sve vreme bila na visokom nivou, treštala je muzika sa jednog od domaćih muzičkih kanala, Milka i Jovana su zaista pokazale da znaju i umeju da zagreju atmosferu svojim izazovnim telima. Gosti su masovno donosili poklone mladom doktoru nauka, a bilo je tu i nekoliko podebljih koverata.
Za to vreme se za glavnim stolom lomila sudbina mladog doktora.
- E sad, pošto si završio sve te visoke škole, dragi Nenade, vreme je da ti nađemo posao. - reče Andrej strogim tonom.
- Mhm - odgovori Nenad dok se borio sa trećom sarmom. - Bilo bi dobro da me zaposlis u nekoj banci, negde gde ne moram puno da se cimam, a mogu da se bavim naukom...
- Da li si ti normalan? - dreknu Andrej lupivši Nenada po potiljku, uspešno mu izbivši pola sarme iz usta. - Znaš koja će te banka zaposliti sa takvim doktoratom? Nijedna. Još bi GOSPODIN da se bavi naukom.
- Ali... - poče Nenad, pokušavajući da vrati sarmu u tanjir.
- Nema tu ali... - nastavi Andrej. - Već sam ti našao posao. Ti ćeš da budeš moj vozač i obezbeđenje... Sad kad smo uradili onaj dil sa strancima, i kad počne da kaplje lova, neko će morati da se bavi obezbeđenjem.
- Ali... Znaš i sam da je ovo moje vezano za ekonomiju i organizaciju... - reče Nenad gurajući srebrnu kašiku punu ruske salate u usta. Pa zamumla: - I sad hotes da gvumim tvoju govilu...
- Ne seri, Nenade - odgovori Andrej, počastivši ga sa još jednim udarcem po potiljku. Kolaterana šteta je bio Pera koji se nalazio tačno na putanji narečene ruske salate. - Čime ti zamišljaš da se baviš? Da ne misliš da vodiš firmine knjige. Pa svi znamo... - Andrej je naglo utišao glas. - da smo ti platili doktorat dobrim parama. Koliko sam platio onoj nesrećnici da ti napiše nešto što liči na doktorsku disertaciju?
- Ne znam, nikad mi ne dozvoljavaš da radim sa novcem... - reče podignuvši kažiprst - A ja sam, znaš, i fakultet za poslovne studije završio...
- Fakultet za poslovne studije u Maloj Krsnoj, idiote! - dreknu Andrej.
Opomenut naglim podizanjem glasa, Nenad je naglo spustio glavu, ne bi li izbegao još jedan udarac. Međutim, loše procenivši brzinu kojom je trebao da sagne glavu, nos i lice su mu završili u tanjiru vrelog krompir pirea.
Teško je opisati šta se desilo u narednih nekoliko sekundi... Komšije za susednim stolom su se klele da je stari gazda Joletov sto, odskočio najmanje dva metra u vazduh, dok su drugi čak tvrdili da se od udarca sto okrenuo dva puta u vazduhu. Nepotrebno je reći da je najviše nastradala srebrnina, koja je posle događaja netragom nestala po džepovima prisutnih gostiju, i Pera, na koga se sručio veći deo trospratne torte. Nenad je vrišteći istrčao i uskočio u blato gde je planirana buduća fontana.
Uglavnom, Andrej je staloženo ustao, pokupio koverte i rekao:
- Ha, vratile se uložene pare u doktorat. Višestruko. Ko kaže da se znanje ne isplati. - pa je potom mirno izašao sa slavlja...
Žika je prišao Peri, skinuo parče torte sa njegove glave i rekao:
- Znaš, biće nama fantastično dok firmu bude vodio Andrej. U onim kovertama je bilo makar 10 hiljada evra. Sigurno će ih uložiti u dalji razvoj firme...
0 коментара:
Постави коментар