Molitva za žrtve

Molitva za žrtve

                     Set Anders

Nije popularna tema u mnogim društvenim krugovima, ali kad je udario tornado koji je razorio Mur u Oklahomi (uključujući nebrojene fejsbuk postove koji su to ispratili), želim nešto da kažem u vezi molitava.

Moram da priznam da u potpunosti razumem zašto mnogi ljudi spominju Boga i molitve tokom ovakvih teških vremena. Kad sam ja bio hriščanin, to je bio refleks, i da sam ja u tom periodu doživeo takvo uništenje i gubitak  života, sigurno bih ohrabrivao druge da se mole.

„Molite se za povređene, da svi oni budu pronađeni i spašeni od nesreće. Molite se za porodice koje tuguju, Da im Bog pomogne da izleče svoje slomljeno srce. Molite se za spasioce doke se oni probijaju kroz opasne ruševine dok tragaju za preživelima. Molite se za grad, jer se on suočava sa dugim periodom oporavka i izgradnje.“

I naravno, kad god bi se pronašlo neko ugruvano, ali živo dete izvučeno ispod opasnih krhotina, ili kad bi se cela porodica polako udaljavala iz sravnjene kuće, ili kad bi starija gospođa ponovo pronašla svog kućnog ljubimca (postoji snimak koji je popularan na youtube-u https://www.facebook.com/photo.php?v=653577151323552), ja bih rekao: „Slava Bogu, to je čudo.“

Ja to razumem. Ljudi pokušavaju da pronađu (ili da izgrade) mehanizme nade i izlečenja, i u našoj bespomoćnosti, nastavljamo da prizivamo Onog koji može biti čvrst oslonac za naša kolebljiva srca. Za mnoge, sama ideja da bi neko morao da prođe kroz ove strahotne momente sam može biti zastrašujuća.

„Molite se za Oklahomu! Hvala Gospodu da nije bilo gore!“
I ja sam posmatrao ponovno sretanje starije gospođe sa njenim psom, i ja sam bio vrlo duboko dirnut, kao i mnogi od vas. To je bila ona neophodna ljudska interakcija, koja je donela potrebno olakšanje u ovim teškim vremenima i zagrejala ljudska srca.

Iako vi i ja nikad ne bismo ni pokušali da umanjimo njenu vatrenost, ali, kao zastupnici razuma, moramo da ukažemo na neprijatnu istinu.

Ako je spašavanje psa zaista bila božanska zaštitnička ruka na delu, i da je u pitanju zaista pravi odgovor na molitvu, to ukazuje na nekoliko važnih stvari:

1. Ako Bog postoji, on ima mogućnost da čudotvorno interveniše, i on ima mogućnost i želju (makar ponekad) da se umeša.
2. Bog je iskoristio svoju mogućnost da interveniše da bi spasio psa, a dozvolio je da se smrt dogodi ljudima, mnogima od kojih su bila deca.
3. Bog sad dobija nebrojeno mnogo molitvi od ožalošćenih porodica čiji su mrtvi dobili manji nivo božanske zaštite od psa

Hajde da se postavimo racionalno. Ako je Bog svezanjuć, on je znao da će se ova tragedija dogoditi i ništa nije rekao. Ako je svemoguć, on je posmatrao tornado i ništa nije uradio. Ako je dobar, nije upozorio svoju dragocenu decu, niti je smatrao za potrebno da spreči smrt najmanje dvadeset četvoro pomeranjem pravca kretanja tornada, ili, u krajnjem slučaju, pretvaranjem tornada u običan slab vetar... Biće koje je stvorilo kosmos je sedelo prekrštenih ruku kada je Osnovna škola Plaza Tauer, padala na glave prestravljene dece.

I dok se fejsbuk stranice pune molbama da se „moli, moli, moli,“ mi kao racionalni ljudi možemo samo da lamentiramo nad brojem dobrih osoba koje su preklinjali svog nevidljivog, nečujnog i nedodirljivog Spasioca da ih spase samo nekoliko sati pre nego što im je On zaista bio potreban.

Kako neko može da moli Boga za pomoć u oporavku od tuge, iako je On izabrao da ne uradi apsolutno ništa da spreči tu istu tugu? Zašto bi otac, koji ne brine o svojoj deci u šest popodne, odjednom žarko želeo da im pomogne u sedam časova? I zašto bi se bilo koja moralna osoba toliko obavezala Gospodu koji dozvljava tornadu da udari na osnovnu školu.

Ponavljam, nije popularno da se ovakve stvari izgovaraju kada ljudi traže utehu iznad svega, i ja ne osuđujem verujuće što prizivaju svoja božanstva u očajničkim vremenima. Ali sam uveren da je nešto vrlo pogrešno u ovom scenariju. I dok se moje brige ne poklapaju sa posterima, plakatima, banerima, trakama i planinama molitvi na postovima širom interneta na društvenim mrežama, ali smatram da treba da se čuje od strane onih koji prizivaju božanske usluge.

Na kraju... samo još jedna misao o psu. Kada je reporter primetio povređenu životinju ispod gomile ostataka, primetićete ljudske ruke kako se spuštaju, ljudske ruke koje podižu ostatke, ljudske ruke koje izvlače psa iz zamke i ljudske ruke koje drže psa u gestu zahvalnosti, olakšanja, ljubavi i čiste sreće.

Ljudske ruke.

Kao što je uvek bio slučaj i u dobrim i u lošim vremenima, ljudske ruke su jedine stvari koje vidimo u akciji. One su jedini pravi zastupnici spašavanja i reagovanja. Ljudske ruke koje nas izvlače iz krhotina, ljudske ruke koje nam zavijaju rane. Ljudske ruke koje nas nose u sklanjaju od opasnosti. Ljudske ruke koje nam brišu suze. Ljudske ruke koje nas drže blizu.

Ljudske ruke koje će ponovo da izgrade.

http://www.thethinkingatheist.com
-Seth Andrews

Prevedeno uz dozvolu autora.

Da li se sećate kako je bilo kada je zemljotres pogodio Kraljevo? Ovaj tekst je i pomen dvema žrtvama tog nemilog prirodnog događaja 3. novembra 2010. godine.