Nekada davno

Jedan Čovek

Kažu da je nekada davno živeo Čovek koji je mnogo govorio o ljubavi među ljudima, govorio je kako je neophodno da svi ljudi na svetu treba da poštuju i vole jedni druge. Tražio je da se okrene drugi obraz, molio je da se nejaki štite, obećavao je da će krotki duhom naslediti carstvo nebesko, Govorio je kako ne treba samo da se poda haljina otimaču, već i da mu se da i ogrtač. Molio je da se ljudi osveste i ne samo da ljube bližnje svoje, već i da ljube neprijatelje, da blagosiljaju one koje ih kunu, da čine dobro onima koji ih mrze i da se Bogu mole za one koji ih gone. Ponovio je i jedan od najstarijih nepisanih Zakona čovečanstva, onaj koji danas znamo kao Zlatno pravilo, Zakon koji se nezavisno pojavio u mnogim delovima sveta, jer je univerzalan:

„Sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.“ (Mat. 7, 12)

Dakle, taj Čovek je, po predanju, nedugo posle ove propovedi, otišao put sopstvenog stradanja da bi na svom primeru pokazao kako treba da se jedno ljudsko biće da prihvati i nepravdu, i kaznu, i nesreću, i, kako mnogi na ovoj planeti veruju, da spase ljudski rod.

I onaj drugi

Kažu, takođe, da ovih dana živi jedan čovek, koji, na žalost, ne govori o ljubavi među ljudima, koji govori da postoje podrgupe ljudi koji ne zaslužuju da se vole i poštuju. Čovek koji ne okreće drugi obraz, koji napada nejake. Koji se ne ponaša krotko i bogobojažljivo. Koji je podržavao pljačku i rat. Koji je mrzeo neprijatelje, koji kune, proklinje, koji poziva na linč onih koje on ne voli, i, očigledno, ne moli se  ni za koga, a upokojava žive ljude. Čovek, pastir, kako sebe naziva, među sadruzima, pastirima, ne vidi „grjeholjublje, pohotoljublje, samoljublje, srebroljublje, vlastoljublje.“ Ne vidi da njegovi sadruzi ne čuju reči apostola Pavla: „Ne varajte se, ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslijediti Carstvo Božije“ (1Kor. 6, 9-10)“; koje on tako hrabro propoveda manjinama. I neće, i ne želi, da poštuje ono Zlatno pravilo, koje mu je njegov Čovek u amanet ostavio.

„Sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.“ (Mat. 7, 12)

Po kom to moralnom autoritetu onda ovaj čovek uči i podučava. Određuje šta je zdravlje, a šta bolest. Predviđa propast čovečanstva. Izjednačava pohotu i pamet?! U istu rečenicu stavlja homoseksualnost, pedofiliju i incest?! I, ako je moguće, da li po tom istom moralnom autoritetu može da imenuje ta „pederska društva“ koja finansiraju aktiviste. Ili je to još jedna „teorija zavere“ gde ONI upravljaju našim životima?

Odgovor na pismo Rista „Amfilohija“ Radovića.

Read More

Caru carevo, a Bogu Božje!

Danas je vladika bački Irinej, kako prenosi B92, pozvao medije da se ne mešaju u poslove SPC i da o Crkvi ne govore, kako reče, takozvani verski analitičari:

Vladika bački Irinej

Vladika je na konferenciji za novinare, prvoj posle početka redovnog majskog zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora, rekao da nije u redu da se pojedini stavovi Crkve "proveravaju" kod pojedinih analitičara, jer smatra da može da bude samo obrnuto.
"Zvanični stav Crkve treba objaviti onakav kakav on jeste, bez komentara, bez dodataka, pa neka svako to tumači na svoj način", rekao je vladika bački (na slici). 

Na vladikinu žalost, u ovoj državi i dalje najviši primat po pitanju ljudskih prava ima Ustav, a Ustav garantuje svakom građaninu da iskaže svoje mišljenje, ako treba, i putem medija. Uzimajući u obzir da su „takozvani“ verski analitičari, veći deo života proveli proučavajući crkvu, njena dela i motive, onda je neophodno da se oglase i ti, „takozvani“ verski analitičari, i svojom ekspertizom obaveste prosečnog građanina i u jedan drugačiji stav. Taj prosečan građanin Srbije, nažalost nema dovoljno znanja o SPC, pa ga je kao takvog veoma lako „prevesti žednog preko vode“. Zato je neophodno imati, kakve takve, „takozvane“ verske analitičare.

Tužno je ovo samopostavljanje Crkve kao vrhovnog moralnog sudije i institucije koja jedina ima prava da kritikuje, ali ne i da bude kritikovana. Kao prvo, Crkva mora prvo da se očisti iznutra da bi uopšte pretendovala na takvo mesto, a kao drugo, neka se ugleda na svog spasitelja gde u Jevanđelju po Marku, u poglavlju 12, kaže: 

I odgovarajući Isus reče im: Podajte ćesarevo ćesaru, a Božje Bogu. I čudiše Mu se.

Sam Isus je odvojio crkvu od države... 


Hoću da kažem da ja, kao lojalni građanin ove države, koji redovno plaća porez, doprinose i šta sve ne, mislim da imam više moralnog (i svakog drugog) prava od Crkve da budem obavešten od svih zainteresovanih strana u dijalogu o crkvi i njenim delima, te da, takođe, imam prava i da kritikujem svaki potez Crkve koji mi se ne dopada. 

Vladika Kačavenda

• Naročito kad pripadnici Crkve bivaju zaštićeni i abolirani od zločina koji čine nad maloletnim licima. 
• Naročito kad se pripadnici Crkve sve više i više bogate, a narod ostaje jednako siromašan. 
• Naročito kad pripadnici Crkve pozvaju na linč po osnovu diskriminacije. 
• Naročito kad pripadnici Crkve preuzimaju posao psihijatara i doktora i laički leče teška psihička oboljenja.
• Naročito kad pripadnici Crkve pozivaju na upokojenje živih.
• Naročito kad su učenja Crkve u ogromnoj suprotnosti sa učenjima u Bibliji, a koja bi trebalo da bude njihova osnova.
• ...
• ...

Read More

Blagodatni oganj iliti mađioničarski trik star 1300 godina

Blagodatni oganj

Jedno od omiljenih čudesa pravoslavnih crkava, Blagodatni oganj u Jerusalimu, više od 1000 godina, donosi velike prihode pravoslavnim crkvama.

O čemu se radi? 

Naime, svake godine, na Veliku subotu, Patrijarh Jerusalimski se spušta u navodno mesto gde su pripremali Hrista za sahranu, gde danas stoji Hram vaskrsenja Hristovog. Tamo, na njega se spušta Sveta vatra i on od te vatre pali sveću, potom izlazi iz prostorije, predaje sveću svim ostalima, koje šire plamen, i nose ga na sve četiri strane sveta. Ovaj običaj je prvi put pomenut 870. godine naše ere, a pomenuo ga je hodočasnik Bernard. Detaljan opis je dao ruski iguman Danilo koji je prisustvovao ceremoniji 1106. godine.
Nekoliko puta se desilo i da se ne dogodi "spuštanje Svetog Duha" u vidu vatre. Godine 1099. kad su Krstaši osvojili Jerusalim, pokušali su da molitvom spuste plamen i, navodno, pošto nisu uspeli, izbila je pobuna u novoosvojenom gradu. Takođe, 1579. godine, jermenski patrijarh se molio celu subotu, dan i noć, ali se plamen nije upalio na svećama. U prošlom veku, 1969. i 1970., jerusalimski patrijarh Benedikt je, po dogovoru koji je napravljen na svetskom savetu Crkava u Đenovi, prešao na Gregorijanski kalendar. Međutim, vatra se nije pojavila. Posle godinu dana, kada su se vratili na Julijanski kalendar, Sveti duh se opet spustio.
Takođe, verujući tvrde da vatra, u stvari, Duh sveti, je hladna i da ne pali odeću, kožu i dlake, tj. da je bezopasna.

Ne, ne, ne! O čemu se, ovde, zapravo, radi?

Ono malo podataka što je uspelo da se sačuva tokom vekova, Crkva je pažljivo uništavala i sakrivala od javnosti. Ipak, neki podaci su sačuvani. Na primer:

• Kad su Krstaši preuzeli Jerusalim 1099. godine, i kad se vatra nije pojavila, došlo je do naglog prestanka interesovanja zapadnih hodočanika za ovo čudo. Manji priliv hodočasnika, manja zarada od turizma. Zato je već sledeće godine Boldvin I Jerusalimski vratio pravoslavne sveštenike da vrše dati obred i tako je nastavljena tradicija svete vatre.
• Islamski istoričar XII veka, Ibn al-Kalanisi, opisao je koji se sve materijali koriste: „...da bi im oganj došao po ulju balzamovanog drveta i njegovih derivata, a njegovo je svojstvo stvaranje vatre u dodiru sa jasminovim uljem, a vatra je jarko svetla i ima svojstvo blještavilosti.“
• Katolički poglavar Papa Gregorije IX je 1238. godine je proglasio blagodatni oganj prevarom i zabranio katolicima da u ovom obredu učestvuju.
• Otomanski putopisac, Evlija Čelebija, tvrdio je da je jedan pravoslavni monah bio zadužen da iz skrivenog odeljka sipa belu naftu niz lanac na mesto gde treba da se zapali plamen.
• Na grčkoj državnoj televiziji (na youtube linku dole) Mihail Kalopulos je izveo demonstraciju samozapaljivanja sveća koje prethodno umočio u beli fosfor.
• Ruski Vladika Porfirije (Uspenski) je u svojim dnevnicima jasno stavio do znanja da je Blagodatni oganj prevara koju sveštenstvo u Jerusalimu praktikuje vekovima.
• Za one koji znaju ruski, skeptik Igor Dobrohotov je detaljno istražio ceo slučaj. 

Zašto?

Na kraju se postavlja pitanje zašto se ova prevara održava toliko vekova. kao i uvek kad su ovakve stvari u pitanju, glavna pokretačka snaga su finasije. I dok su Jerusalimom vladali katolici, i kad su vladali pravoslavni, i kad su vladali muslimani, a i sad, kad vladaju Jevreji, prihodi od ove vrste hodočasništva su ogromni. Postoje zapisi, još iz XIII veka, da je odgovor koji su hrišćanski monasi dali jednom muslimanskom caru, koji je hteo da sazna tajnu Blagodatnog ognja bio sledeći:

Šta je draže caru: bogatstvo koje se dobija na takav način; ili znanje o tajni  koja može da se raširi ako previše ljudi za to zna? Kada je car to čuo, shvatio je potrebu da se čitava stvar drži u tajnosti i pustio da se i država i crkva bogate.

(Na prvoj slici gore se nalazi Igor Dobrohotov koji pokazuje na sebi, da vatra, iz kog god oblika dolazila, ne može ništa ako se dovoljno kratko nanosi na sebe.)

Read More